Ми Хришћани у редовном празничном кругу имамо прилику да обновљени уђемо у сваки празник понаособ. Предпразнствене припреме са посно-покајним обновама и оптички и сабирајући обичајни ефекти који врхуне у литургијском општењу бања су купељи и простор облачења у Новог човјека «који се обнавља по лику Онога који нас је саздао» (Кол. 3,10).
Какву нам прилику у овом нашем годишњем ритму нуди Божић? Доноси нам обнову сваког дамара и шансу поновног рођења. Као «носиоцима нове наде» Бог нам се пројављује у лику дјетенцета скривеног у безначајности и рањивости. Опет и опет нијеми стојимо пред тајном љубави Божије која се смјестила у јасле међу бесловесна бића. Не обавезује нас силом своје појаве и кампањом која ће нас фасцинирати. «Ово је начин на који се никада богови нису представљали људима«, рећи ће пјесник. То је начин који не изазива дрхтање и покорност. То је простор тајне у коју кад уронимо бивамо слуге и пастири, и појемо са Анђелима: «Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља» (Лк. 2,14)!
Дошао је рањив и рискантан, завистан од помоћи других. Не да се није родио у Риму — главном граду империје, није ни у Јерусалиму центру провинције Јудеје. Не ни у градићу Витлејему него у његовом сеоцету или тачније поред њега, чак није ни у кући, па ни у плански изграђеној, већ у импровизованој пећинској штали, међу животињама. Понизио се узевши обличје слуге и тако поставио тачку са које крећемо те ноћи и сваке Божићне ноћи изнова.
То је тачка смирења и позиција са које је нови покрет најсигурнији. Са те тачке можемо са Њим бити задојени млијеком дјеве, даривани од мудраца, штићени Јосифом, бјежати од покоља, расти и узрастати, номадствовати и проповиједати, поучавати и супростављати се сваком паду и лицемјерју, исцјељивати! Исцјељивати себе и оне око себе, преображавати себе и сву творевину, страдати и пострадати и славно побједу над смрти и трулежи однијети.
Но за почетак: изнова кренути са ове тачке, са тачке на којој се Свемогући Бог од миља назива Божић…
На тој тачки са Њим ћемо моћи угледати све оне који пате, обеспраљене, немоћне… Баш на тој тачки загледаћемо се у сву дјечицу ускраћену за живот одувијек и у ове престрашне потоње дане и видјети Њега који опет долази и празничним озрачјем нас подсјећа на ону ноћ у којој смо се са Њим упознали једном за свагда.
